...

Snimak koncerta održanog 10. januara prošle godine u Kolarčevoj zadužbini....   Nastupio je jedan od naših najrenomiranijih pevača, tenor Zoran Todorović, koji svoju karijeru već dugo sa uspehom gradi na inostranim scenama. Kamerni ansambl 13 gudača predvodio je Srđan Sretenović, a specijalna gošća je bila Sanja Anastasia mecosopran. U prvom delu koncertne večeri, izvedeni su odabrani odlomci iz dela Pučinija, Vivaldija i Ramoa. Repriza , 21.maj u 00:06 i 08:02.

Evo nas na kraju našeg mini serijala 100 godina baleta u Narodnom pozorištu. Završavamo u dramatičnim godinama smene dekade, veka i milenijuma - u vremenu velikih turbulencija, bombardovanja, demonstarcija, prevrata, promena vlasti - događaja koji su se tako verno slikali na velikoj sceni Pozorišta. Od legendarnog gostovanja Ašhen Ataljanc, iz Berlina do bombardovanog Beograda, do postavki sasvim novih, mladih koreografa koji će nas, svojim viđenjem igre i svojim temama uvesti u novo doba.... Marija Janković Šehović će biti naš vodič, a pridružiće joj se i Ašhen, i mladi igarči novog doba, pa i sam Kostjukov, u poslu režije baleta koji otvara svećanu sezuno stogodišnjice. Labudovo jezero, naravno! U režiji Borisa Miljkovića, putovaćemo ka kraju ovih prvih sto godina. U očekivanju priče o nastavku, pozdravljamo vas. Repriza , 21. maj u 00:45 i 08:40.

Pravda je cilj, a pravo način da se stigne do cilja, kaže Tibor Varadi, pravnik. Iako to lepo zvuči, i u pravu postoje nesavršenosti, što, usled pogrešno postavljenih pravnih normi, može značiti gubitak poverenja u pravni sistem.... Pred pojedinim pravnicima kroz istoriju nalazilo se pitanje da li biti uz režim. Međutim, takav izbor je uvek bio pogrešan. Pravo danas zadire u sve pore života običnog čoveka i odnose država na globalnom nivou, a pravne norme su stigle i u svemir. Repriza , 21. maj u 01:15 i 09:10.

U trećoj emisiji reč je o jevrejskoj zajednici u Dalmaciji. Otisnuli smo se na Jadran, u Dubrovnik i Split.... Posetili smo jevrejski geto u Dubrovniku, kao i Jevrejsko groblje na Marjanu u Splitu, koje datira iz šesnaestog veka. Arhitekta i konzervator Goran Nikšić proveo nas je kroz podrume Dioklecijanove palate, gde su bile jevrejske radionice u antičko doba. Sa Anom Lebl iz Jevrejske opštine u Splitu razgovarali smo kako se raspad Jugoslavije odrazio na poimanje jevrejskog identiteta i šta on znači za Jevreje danas. Urednik emisije Milena Vujović, muzički urednik Sonja Zečević, montažer Marija Arsenijević, a autor špice i grafički dizajner Ivana Kovačević.   Repriza , 21. maj u 01:50 i 09:45.

Šesnaesta epizoda: Žići se stalno kvari kamion. Čuje na radiju da su se na putevima pojavili drumski razbojnici.... Bez obzira na to upozorenje, Žića se zaustavi na putu ne bi li pružio pomoć ljudima koji su u pokvarenom kombiju. On prepozna putnike iz kombija - to su članovi grupe Zauvek mladi. Žića primi u kamion članove grupe Zauvek mladi, iako mu je Baja to izričito zabranio, jer kada je sam u kamionu laka je meta prestupnicima. Baja je izašao iz bolnice. Krenuo je sa Đerom na oporavak u banju. Auto im se pokvari na putu, pa njih dvoje odu kod Đerine tetke. Prema scenariju Gordana Mihića Kamiondžije d.o.o. režirao je Filip Čolović, a glavne uloge u šesnaestoj epizodi igraju Nenad Jezdić, Tihomir Stanić, Paulina Manov, Branislav Zeremski, Jelena Stupljanin, Danina Jeftić, Vlasta Velisavljević i Jova Radovanović. Repriza , 21. maj u 02:15 i 10:10.

Emisija započinje posvetom rodnom kraju Vuka Stefanovića Karadžića i pričom o njegovoj značajnoj misiji. U nastavku biće reči o nekoliko sela Rađevinskog kraja.... Za kraj emisije videćemo kratak odlomak o istoriji Krupnja u godinama koje su usledile posle Drugog svetskog rata. Krupanj je oslobođen 3. septembra 1941. Oktobra iste godine nemačka kaznena ekspedicija spalila Krupanj skoro do temelja. Ostale su samo zgrade stare apoteke koja je bila u vlsništvu nemačkog građanina, crkve Sv. Vaznesenja Gospodnjeg i bolnica, zadužbina Nikole Spasića, trgovca iz Beograda. Sem rudarstva i prerade drveta u Krupnju se šezdesetih godina razvila industrija tekstila, proizvodnja kartonske ambalaže, kontaktnih sočiva, dehidratacija voća, mala privreda, trgovina i turizam. Snimatelj Dragan Kulišić, asistent snimatelja Branko Bošković, rasvetljivač Danilo Mitić, muzički saradnik Dorijan Šetina, organizacija Milija Ivanović, montažer Nadežda Ivović, autor Milan Kovačević. Repriza , 21. maj u 03:05 i 11:00.

U dokumentarnom filmu Ispod smokvinog lista, uz pomoć velikog broja stručnjaka, vodi se istraga koja prikazuje smele, duhovite i maštovite načine na koje su se vizuelni umetnici dovijali kako bi moraliste i cenzore pobedili u njihovoj igri.... Počevši sa prikazima još od Adama i Eve sve do danas - smokvin list, cvet, kutija sa nakitom, ogledalo, pramenovi kose ili krzno, samo su neki od atributa kojima su pokrivali žene. Muškarce su kitili objekti poput grana, palica, zmija ili mačeva. Sve to se u umetnosti koristilo da predstavi genitalije tokom proteklih vekova, od antike do savremenih slika koje su pune metaforičkih „smokvinih listova”. Čuvena umetnička dela danas su svedočanstva koja oslikavaju koliko su u svakom društvu umetnici bili prinuđeni da se nose sa cenzurom. Igrajući se sa različitim priborima i baš zahvaljujući njima, tokom istorije, brojni autori su se, ipak, i zabavljali, baš kao i publika, uspevši u tom procesu da istinoljubivo odbrane svoje stavove i pruže otpor puritanizmu.   Repriza , 21. maj u 07:05 i 15:05.

Uoči Vaskrsa, zahvaljujući ljubaznosti vladike timočkog Ilariona, gledaoci će imati priliku da vide kako izgleda jedan dan u manastirima Bukovo i Vratna.... Ali, biće predstavljena i dva važna događaja koja su obeležila dane uoči Vaskrsa. Naime, u toku reparacije živopisa u crkvi Sv. Nikole u manastiru Bukovo, na kojima su bile freske iz 1902. godine, ispod tog sloja pojavile su se srednjevekovne freske i gledaoci će imati priliku da vide kako izgledaju u toku rekonstrukcije, a iguman Kozma svedoči o ushićenju kada se prvi lik pojavio i kako je na osnovu dela lica odmah bilo jasno da je reč o svetom Jovanu Zlatoustu. Uz to, u manastir Bukovo su posle 120 godina vraćene slike za koje se mislilo da su zauvek izgubljene. Reč je o delima slikara Rafaila Momčilovića na kojima su naslikane autohtone vrste grožđa iz ovog kraja za potrebe međunarodnog sajma vina u Parizu. Slike nikada nisu stigle tamo i izgubio im se svaki trag. Tako je bilo do nedavno kada je dr Gordana Popović, stručnjak u Evropskoj komisiji u Briselu, na jednoj aukciji videla te slike i kupila ih, da bi tek onda otkrila da su nastale u njenom rodnom Negotinu. I ne samo to nego u manastiru u kome su joj roditelji venčani, a najstariji sin kršten i da je slikar koji ih je uradio kanonizovan od strane SrpskePravoslavne Crkve zbog mučeničke smrti, i da se sveti Rafail obeležava 3. septembra, koji je datum njenog rođenja. Slike su posle tog dugog putovanja donete na mesto gde su i nastale i posetioci manastira Bukovo će moći da ih vide u nekom narednom periodu. U manastiru Vratna dočekala nas je monahinja Anastasija uz zanimljivu priču kako je grad zamenila prirodom i zasadila polja lavande u kojima sada uživaju svi posetioci ovog manastira. Takođe, kako se i sa kojim sve poteškoćama susrela u manastirskom životu, a gledaocima će vladika timočki Ilarion čestitati praznik uz tradicionalni pozdrav Hristos vaskrese. Autor Tanja Peternek Aleksić  Repriza , 21. maj u 04:35 i 12:30.

Odmerenim korakom je indikacija tempa koju je Gustav Maler napisao na samom početku Prvog stava svoje Pete simfonije, svojevrsnom monumentalnom posmrtnom maršu.... Vojna parada, marševski korak... U mladim godinama Maler je napustio roditeljski dom jer nije više mogao da gleda kako njegov otac zlostavlja majku. To je kasnije postala njegova trauma, tolika bolna da se Gustav Maler na kraju obratio za pomoć Sigmundu Frojdu, najpoznatijem psihoanalitičaru tog vremena, kako bi sakupio rasute delove svoje emotivne i stvaralačke ličnosti. Četiri istovremeno duga i kratka sata psihoanalitičke šetnje odmerenim korakom i razgovora koji je promenio Malerov život. Ovo je dokumentarni film o tri pogleda na ovaj susret, Gustava Malera, njegove žene Alme i Sigmunda Frojda.   Repriza , 21. maj u 06:04 i 14:00.

U povodu sto pedeset godina od predaje ključeva gradova knezu Mihalu Obrenoviću III 6/19. aprila 1867, danas se postavlja pitanje uloge i dometa njegove politike u srpskoj savremenoj istoriji. Da li je knez Mihailo bio jedan od najvećih vladara koje je Srbija imala? Zbog čega je on i danas simbol moderne Srbije, iako je u svoje vreme važio za autokratu? Da li znamo da je istovremeno bio i veliki nacionalista i zagovornik jugoslovenske ideje? Kako se odnosimo prema načelu kojim se rukovodio u politici: Zakon je najviša volja u Srbiji, i prema činjenici da je po stupanju na presto doneo Akt o pomirenju političkih protivnika?... Da li znamo da je prvi organizovao narodnu vojsku, a ustavnim zakonima o Narodnoj skupštini i Državnom savetu - Srbiji za nepunih osam godina, koliko je bio na njenom čelu, otvorio put ka nezavisnosti i demokratiji? I da je za njegove vlasti Licej prerastao u Veliku školu, na kojoj je tada osnovan Tehnički fakultet i započet prvi urbanistički premer grada Beograda? I da je doneo Propis o držanju javne licitacije za podizanje novih i opravku starih građevina? I da je formiranjem Odbora položio kamen temeljac Narodnom pozorištu i doneo Zakon o tipskom zidanju crkava, baš kao i Uredbu o jednoobraznom izgledu mehana? A da je simbolična predaja ključeva, aprila 1867, iz ruku poslednjeg beogradskog muhafisa, utrla put obnovi srpske državnosti? U emisiji učestvuju: istoričari, akademik Vasilije Krestć, dr Bojana Miljković Katić, dr Jelena Paunović Štermenski, pravnik dr Dragoljub Popović i istoričar umetnosti dr Nenad Makuljević. Kroz emisiju vodi glumac Mihailo Lađevac. Urednik i scenarista je Nevena Todorović Reditelj je Ivana Stivens   Repriza , 21. maj u 04:09 i 12:04.

U dokumentarnom serijalu Via Militaris preispituju se modernizacijski tokovi na Balkanu i nastojanje političkih i kulturnih elita balkanskih zemalja da se uključe u savremene evropske tokove.... Sam naslov „ Via Militaris - Koridor 10 postavlja dilemu hoćemo li uprkos svemu, uspeti da glavne evropske saobraćajne pravce od puteva rata pretvorimo u puteve razvoja. Epizoda Balkanski svetovi predstavlja vizuelnu i muzičku panoramu gradova Balkana.   Repriza , 21. maj u 05:20 i 13:15.

...